Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Banka - pojam,vrste i funkcije". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

NOVI SAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

PREDMET:MAKROEKONOMIJA

Tema :

BANKA - POJAM, VRSTE I FUNKCIJE

2009.

S A D R Ž A J

UVOD............................................................................................................3

POJAM BANKE................................................................................5

Nauka o bankarstvu............................................................................................6

Poslovna politika banaka....................................................................................6

Karakteristike banaka, tendencije u bankarstvu.............................................7

Profitabilnost banaka..........................................................................................7

OPŠTA PODELA BANAKA............................................................8

Centralna ili emisiona banka............................................................................10

Depozitna ( komercijalna ) banka......................................................................8

Univerzalne banke-banke opšteg tipa..............................................................10

Specijalne i granske banke...............................................................................11

Poslovne banke...................................................................................................11

Štedno kreditne organizacije............................................................................11

FUNKCIJE BANAKA.....................................................................13

Aktivni bankarski poslovi................................................................................13

Pasivni bankarski poslovi.................................................................................15

Neutralni i sopstveni bankarski poslovi..........................................................16

ZAKLJUČAK..................................................................................17

LITERATURA.................................................................................19

U V O D

Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sadašnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja ljudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom danačnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se « tezauri»( današnji pojam tezaurisanje podrazumeva povlačenje i stokiranje novca ili drugih vrednosti iz predmeta ).

Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita ili druge vrste robe na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na određeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanja.

U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre nove ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednoga grada, tj.države za novac druge, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se sto na grčkom jeziku naziva «trapeza«, tako su oni dobili naziv» trapeziti «, a u današnjem smislu trapeza označava banku.

U periodu postojanja Rimske imperije stiču se još povoljniji uslovi za razvoj novčanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novčanom prometu naziva se « angentarijus «. Njihovi poslovi se se u veliko meri odražavali na razvoj privrednog života, sve više na vlast i državne poslove.

 

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]